Preporuke sa konferencije Startup Ecosystem Serbia

Konferencija “Startup Ecosystem Serbia” organizovana je od strane Privrednog foruma mladih u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uz finansijsku podršku Razvojne agencije Srbije. Održana je 27. oktobra u Privrednoj komori Srbije i okupila je učesnike Finske, Nemačke i Izraela, kao i predstavnike domaće privrede sa ciljem nalaženja povoljnih rešenja za unapređenje startap ekosistema Srbije. Konferencija se sastojala iz dve panel diskusije i diskusije za okruglim stolovima.

Na prvom panelu, koji je nosio naziv “Primeri dobre prakse evropskih startup ekosistema i pozicioniranost srpskog startup ekosistema na globalnoj startup sceni iz pravnog i finansijskog aspekta” ucestvovali su Hagai Arbal iz Izraela, Juergen Kappenmann predstavnik Nemačka, Kasper Suomalainen iz Finske, Tatjana Kalezić predstavnica Srbije, dok je moderator bila Milica Sokolović ispred Privrednog foruma mladih.

Diskutovalo se o uslovima u startup ekosistemima Izraela, Finske i Nemačke, kao i o uticaju državne intervencije na poslovni ambijent. Kada govorimo o preporukama za unapređenje startup ekosistema Srbije treba krenuti od analize postojećeg stanja sistema Srbije i usvojiti one predloge i mere koji bi bili adekvatni za naše poslovno okruženje.

Kao zajednički imenitelji uspeha kod svakog od ekosistema ističu se adekvatni pravni okvir kojim se stvaraju uslovi za nesmetano pokretanje i vođenje biznisa, reforma obrazovnog sistema kojom se između ostalog uvodi savremeno preduzetničko obrazovanje, modernizacija finansijskog sistema i unapređenje administracije odnosno digitalizacija u okviru državne uprave.

Naredni panel, “Alternativni modeli finansiranja: Kako velike kompanije mogu ulagati u startup-ove i podstaći razvoj domaće startup scene”, istakao je neke moguće prepreke u ovoj oblasti. Ovi modeli, koji predstavljaju okosnicu finansiranja MSPP sektora u većini razvijenih privreda, nisu zakonski prepoznati, niti su vidljivi dovoljni napori da se te regulative i mehanizmi uspostave u našoj zemlji .

Politike koje podstiču razvoj takvih modela finansiranja treba da se zasnivaju na promenama poreske politike (definisanju određenih poreskih olakšica), privrednog (kompanijskog) prava, uspostavljanju novih regulativa i promenama postojećih regulativa u većem broju oblasti.

Diskusija se dalje nastavila za okruglim stolovima na kojima se govorilo o problemima i izazovima sa kojima se susreću srpski startapovi na polju prava, finansija, administracije i edukacije.

Učesnici okruglog stola za Pravo i Privredu su bili Ognjen Radić (FitPass), Nikola Cvetković (Neopix), Zoja Kukić (Startit), Nikola Komšić (Privredna Komora Srbije). Moderator je bio Aleksandar Ilić.

U okviru stola za pravo i privredu razmatralo se o suštinski važnim pitanjima za privrednike iz aspekta pravne regulative republike Srbije, globalnim tendencijama u ovom domenu, kao i konkretnim poteškoćama privrednika. Učesnici su u prvom redu istakli važnost da se država upozna sa načinom funkcionisanja startapova.

Kada je reč o finansijskoj podršci države, učesnici su naglasili da subvencije nisu adekvatan vid stimulisanja startapova, iznesena je preporuka da se grantovi za startapove oblikuju tako da odgovaraju njihovim potrebama.

Pomenute su i potrebe za izmenama regulative kojom se regulišu onlajn plaćanja, koje je u Srbiji drastično manje zastupljeno nego u drugim evropskim zemljama.

Za kraj je istaknuto da bi određene zakonske izmene u oblasti obrazovanja pozitivno uticale na startup ekosistem.

Za okruglim stolom čija je tema bila Finansije učesnici su bili Rade Joksimović (Loyalis), Filip Radojičić (Sanfruit), Jovan Paunović (VisMedic), Đorđe Andrić (Privredna Komora Srbije), Marija Ranđelović (Narodna Banka Srbije), Maja Gavrilović (Narodna Banka Srbije), Željko Ilić (InCentar). Moderator stola je bio Jovan Petronovijević.

Sigurnost finansiranja je istaknuta kao značajan faktor u razvoju startap svere u Srbiji.

Manjak informisanosti građana u vezi podsticajnih sredstva koja dodeljuje država predstavlja značajnu prepreku. Potrebno je unaprediti sistem promocije programa podrške i sredstava.

Namenu državnih sredstava je potrebno revidirati. U IT sektoru najveći deo investicija odlazi na ljudske resurse (zarade) i marketing koji često nisu prepoznati kada su u slučaju državna sredstva.

Predlog do koga se došlo odnosi se na osnivanja fonda/dodeljivanje odgovornosti postojećem telu. Telo bi trebalo da bude centralna baza pojedinačnih investitora i startapova kojima je potrebno finansiranje. Državno telo bi bilo garant investitorima da će novac otići u pravi biznis poduhvat, u svojoj bazi bi prikupilo startapove i rangiralo ih po određenim kriterijumima i na kraju investiralo u njih.                                            a

Za narednim stolom čija je tema bila Obrazovanje diskutovali su Martina Anđelković (Snajka de madre), Bjelajac Ivan (Devana), Đurađ Caranović (Moja Bašta), Nana Radenković (Nova Iskra), Zoran Lazarević (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja), Marina Vukobratović Karan (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja), Radovan Živković (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja), Snežana Milajić (Ministrastvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), Mirjana Kovačević (Privredna Komora Srbije). Moderator je bila Marija Stevuljević.

Adekvatno obrazovanje koje prati razvoj tehnologije i privrede je značajan faktor u razvoju povoljne preduzetničke klime. Ovo se može postića na više načina.

Kao predlog je navedeno podsticanje i promovisanje preduzetničke inovativne klime putem takmičenja gde mogućnost učešća imaju firme, pojedinci, studenti.

 

Uz to predloženo je organizovanje obuka za privrednike i mlade. Potrebno je da predavači budu iz privrede, a obuka da bude informativnog karaktera (zakoni, propisi, regulativa), sa teorijskim i praktičnim radom.

Kao problem se javlja činjenica da saradnja kompanija sa univerzitetima nije sistemski regulisana i zasniva se na pojedinačnim inicijativama, ali ta inicijativa mora da bude na institucionalnom, univerzitetskom nivou.

Za stolom za kojim se diskutovalo o Administraciji i Birokratiji sedeli su: Petar Donić (Evoke), Slobodan Marković (RNDIS), Dušan Stojanović (MTTT), Milan Trbojević (Knjiški Moljac), Jelena Jovanović (Privredna Komora Srbije), Zoran Šutar (PIO fond). Moderator panela bio je Matija Milekić.

Na samom početku razgovora pojavilo se pitanje elektronske prijava privrednih društava. Tokom diskusije zaključak je bio da se do rešenja može doći saradnjom dveju institucija. Ministarstvo lokalne uprave i samoupravo i agencija za privredne registre, sa trećom stranom koja bi objektivno dala inpute za realizaciju online portala preko kojeg bi mogla da se otvori i upravlja privredni subjekat on-line.

Veliki problem jeste efikasnost službe, koja zavisi isključivo od šalterskog službenika. Jednostavnije rešenje jeste bolja organizacija procesa i organizovanja samih šalterskih službenika. Modernije rešenje predstavlja implemenataciju E-goverment rešenja. Najveći izazov ovde predstavlja neobučenost korisnika za ovu vrstu portala.

Izbacivanje fizičkog pečata je istaknuto kao značajna stavka za preduzetnike u Srbiji. Implementacija elektronskog pečata u Srbiji je planirana za jun 2017. Potencijalni problem nastaje ako i dalje fizički pečat bude zahtevan na dokumentima od strane različitih subjekata.

Razvoj preduzetničke sfere i problem nezaposlenosti mladih ne može se rešiti jednim dokumentom, jednom merom, ili samo delovanjem državnih institucija. Zajednički rad i delovanjem svih aktera – javnog, privatnog i civilnog sektora, od presudnog su značaja za unapređenje kompetencija mladih na tržištu rada. Primena inovativnih mera, modela prilagođenih za srpski kontekst iz inostranstva, dostupnost informacija i mentorstva, kao i ulaganje u inovacije može značajno da podstakne razvoj startap ekosistema u Srbiji.